Get Mystery Box with random crypto!

Advokat Abdusamadov

Telegram kanalining logotibi advokat_maslahat — Advokat Abdusamadov A
Telegram kanalining logotibi advokat_maslahat — Advokat Abdusamadov
Kanal manzili: @advokat_maslahat
Toifalar: Siyosat , Qarzlar, soliqlar va qonunlar
Til: Oʻzbek tili
Mamlakat: Oʻzbekiston
Obunachilar: 906
Kanalning ta’rifi

Адвокат Алишер Абдусамадовнинг БЕПУЛ адвокатлик маслаҳати канали
Саволларингизни @advokatga_savol_yuborish_bot га юборинг.
"Abdusamadov and partners" адвокатлик тузилмаси

Ratings & Reviews

3.00

2 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

1

4 stars

0

3 stars

0

2 stars

0

1 stars

1


Oxirgi xabar

2022-02-06 10:36:02 Oson tushuntiradigan bo'lsam, notijorat tashkilotlari qachonki, tijoriy ish bilan shug'ullansa, QQS to'laydi, aks holda QQS to'lovchisi emas. Ammo soliq organlari yoppasiga NNTlarni QQS to'lovchisiga o'tkazib qo'ygan. Tijoriy tashkilot topshiradigan hisobot notijorat tashkilotdan ham talab qilinyapti.

Hattoki, QQS sertifikatini olib, hisobotlarni muddatdan oldindan topshirib qo'ymasang, tashkilotni qayta ro'yxatdan o'tkazib ham bo'lmayapti.
Advokaturamiz manzili o'zgargani uchun ustavni qayta ro'yxatdan o'tkazish maqsadida davlat xizmatlari markaziga bordim. Soliq bloklab qo'ygan, hisobot topshirmabsiz, advokaturangiz manzilini o'zgartirolmaymiz deyishdi. Hali hisobotgacha vaqt borku desam. Farqi yo'q, mana ko'ring, imkonimiz yo'q deyishdi. Doim topshiradigan hisobotlarni bu safar ertaroq topshirib, yana bordim. Bu safar aylanma soliqdan hisobotni topshirmabsiz deyishdi. Tuman soliqdan so'rasam, hammasi joyida. Siz notijoriy tashkilotsiz, tijoriy tashkilotlar topshiradigan hisobotni topshirmaysiz deyishdi, buxgalter ham shuni tasdiqladi. Biroq, "tepadan" soliqdagilar bog'lab qo'yishgan ekan. Bu soliqchilarimiz dastidan hech ish qilib bo'lmay qoldi.

@Advokat_maslahat
3.1K viewsedited  07:36
Ochish/sharhlash
2022-02-06 10:02:20 Soliq Kodeksining mazmun mohiyatini noto'g'ri anglash ta'sirida soliq organlarining xatti-harakatlaridan advokatura tuzilmalari aziyat chekmoqda. Amalda hisob-faktura yuborish uchun QQS sertifikati talab qilinmoqda. Advokat hisob fakturani yubora olmasa, hisob raqamiga pul tushmaydi. Pul tushmasa, soliqlar va ish haqini to'lash imkonsiz.

Ilojsizlikdan advokatlik tuzilmasi QQS to'lovchisiga aylansa, yuridik xizmat narxi oshib ketishi va advokatlik faoliyati bilan shug'ullanuvchilar soni ham kamayib ketishi mumkin. Soliq organlarining soliq qonunchiligiga mos kelmaydigan xatti-harakatlaridan norozi bo'lib yozilgan murojaat javobini kutyapmiz. Ungacha advokatura xodimlari ish haqisiz qolishiga to'g'ri kelmoqda.

Mazkur holat boshqa notijorat tashkilotlarida ham kuzatilmoqda. Azizlar, biron tanqidiy fikr bildirish ham shart emas. Soliqchilardan Soliq Kodeksiga rioya etishlarini kutib qolamiz.

@Advokat_maslahat
2.8K viewsedited  07:02
Ochish/sharhlash
2022-02-06 09:20:22
Lata Mangeshkar xonim 92 yoshida vafot etibdi.
"Hindiston bulbuli" umri davomida 36 tilda 30 000 dan ortiq qo'shiq kuylagan. Hindistonda marhuma sharafiga 2 kunlik motam e'lon qilingan.

@Advokat_maslahat
3.0K viewsedited  06:20
Ochish/sharhlash
2021-12-28 23:41:12
Nodirbek Abdusattorov shaxmatning rapid yo'nalishida kattalar o'rtasida Jahon chempionligini va 60 000 AQSH dollarini qo'lga kiritdi.
Bu yigitning gapirishi juda tez, shaxmat o'ynashi undan ham tez ekan . Ota-onasiga, ustozlariga rahmat.

@Advokat_maslahat
3.4K viewsedited  20:41
Ochish/sharhlash
2021-12-02 19:22:58 581-савол: Erim b n 11 yil turmuw qilgaman qonuni nikoxdan otgaman 5 nafar farzandim bor. Xozirgi kunda men farzandimi uydan xaydab ciqardi. Nima qili qaqa bori. Wari nikox oqitib ikkinci marta uylandi.


Жавоб: Ўзбекистон Республикаси Уй-жой кодексининг 32-моддасида уй, квартира мулкдорининг оила аъзолари, шунингдек у билан доимий яшаётган фуқаролар, агар уларни кўчириб келган пайтда ёзма равишда бошқа ҳол қайд этилган бўлмаса, уйдаги, квартирадаги хоналардан мулкдор билан тенг фойдаланишга ҳақлидирлар. Улар мулкдор берган турар жойга ўзларининг вояга етмаган фарзандларини кўчириб киритишга ҳақлидирлар, оиланинг бошқа аъзоларини эса, уй, квартира мулкдорининг розилиги билангина кўчириб киритишлари мумкин. Бу шахслар уй, квартиранинг мулкдори билан оилавий муносабатларни тугатган тақдирда ҳам уларда турар жойдан фойдаланиш ҳуқуқи сақланиб қолади. Уй, квартиранинг мулкдори билан унинг собиқ оила аъзолари, шунингдек у билан доимий яшаётган фуқаролар ўртасида турар жойдан фойдаланиш тартиби тарафлар келишуви билан белгиланади.
Шунингдек, мулкдор ва унинг оила аъзолари ўртасида турар жойдан фойдаланиш масалалари юзасидан низолар (уйга киритиш, уй-жойдан фойдаланиш ҳуқуқини йўқотган деб топиш, уйдан кўчириш, шунингдек, мазкур ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқадиган бошқа низолар) суд тартибида ҳал қилинади.
Юқоридагиларга кўра, Сизга фуқаролик ишлари бўйича тегишли туманлараро судига “Уй-жойга мажбурий тартибда киритиш ҳақида” даъво ариза билан мурожаат қилишингиз мумкинлигини тушунтирамиз.

@Advokat_maslahat
756 viewsedited  16:22
Ochish/sharhlash
2021-06-23 09:31:08 Янги қуриб битказилган ёки халқимиз тилида “новостройка” деб аталувчи кўп қаватли турар жойларда яшовчи фуқароларимиз диққатига.

2021 йил 19 июнь куни имзоланган Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПП-5152 сонли Қарорига кўра, 2021 йил 1 октябрдан бошлаб янги қурилган кўп қаватли турар жой эксплуатацияга қабул қилингандан сўнг 2 йил давомида Қурувчи ташкилот томонидан бошқарувга олинади ва бу муддат даврида кафолат даври жорий этилади. Эслатиб ўтамиз бундан аввал бу функцияни уй-жой мулкдорлари ширкати (русча “ТСЧЖ”) бажарарди.

Фикримизча, бундай ўзгаришлар қабул қилинишга сабаб, фуқаролар тарафидан кўплаб шикоятлар келиб тушгани бўлиши мумкин. Сифатсиз ва шошма-шошар қуриб топширилаётган “замонавий” уйлар деярли барча номдор қурувчи ташкилотларда ҳам учраб турибди. Буни кўплаб яқин таниш ва биродарларимиз ҳикояларидан билиб ишонч ҳосил қилмоқдамиз.

Бу ва бошқа ўзгаришларни қуйидаги ҳаволада танишишингиз мумкин. Ҳужжат рус тилида.

@niholbekganiev
3.1K views06:31
Ochish/sharhlash
2021-06-23 08:09:14 580-савол:Fuqarolik ishlari Sudi qarori ustidan norozi bolib apelyatsiya yozilgan edi endi shu apelyatsiya bo'yicha sud bo'lmoqchi men avvalgi sudda davlat bojiga 1 mln sum to'lov qilganman xozr yana sud bo'lishi uchun davlat bojiga to'lov qilishim kerakmi ??

Жавоб: “Давлат божи тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикасининг Қонунига ИЛОВАда Давлат божи ставкаларининг миқдорлари, жумладан, фуқаролик ишлари бўйича судларга бериладиган даъво аризалари, шикоятлар, аризалар ва бошқа ҳужжатлар учун тўланадиган давлат божлари миқдорлари белгилаб қўйилган.

Давлат божлари миқдорлари даъво турига қараб фарқланади.

Унга кўра, мулкий хусусиятга эга даъво аризаларидан даъво баҳосининг 4 фоизи миқдорида, бироқ БҲМнинг 1 баравари (ҳозирда 245 000 сўм)дан кам бўлмаган миқдорда,
апелляция, кассация ва назорат тартибида берилган шикоятлардан даъво аризаси ёки бошқа аризалар, шикоятлар берилганда тўланадиган ставканинг 50 фоизи миқдорида давлат божи ундирилиши белгиланган.

Бошқа турдаги даъво аризалар учун қанча давлат божи тўланиши бўйича маълумот олмоқчи бўлсангиз, мазкур қонун ва унинг иловасини ўқиб чиқишни маслаҳат берамиз.

Бундан ташқари, Ўзбекистон Республикаси фуқаролик судларига давлат божи учун тўланадиган ҳисоб рақамлар ҳақида мана бу ҳавола орқали маълумот олишни маслаҳат берамиз.

@Advokat_maslahat
2.6K viewsedited  05:09
Ochish/sharhlash
2021-06-23 07:16:30 Турар жойларни сотганлик учун даромад солиғи тўланиши ёки қайси ҳолларда тўланмаслиги масаласида келган бир қанча саволларни умумлаштирган ҳолда қуйидагиларни маълум қиламиз.

Кўчмас мулк олинган нархидан қимматроққа сотилганда даромад пайдо бўлиши мумкин. Масалан, 10 миллион сўмга уй сотиб олиниб, 11 миллион сўмга сотилса, 1 миллион сўм даромад кўрилган ҳисобланади. Мана шу олинган 1 миллион сўмнинг 12 фоизи миқдорида даромад солиғи тўланиши лозим.

Шунингдек, Ўзбекистон Республикаси Солиқ Кодексининг 378-моддаси, 7-қисми мазмунига мувофиқ, 3 йилдан ортиқ солиқ тўловчининг мулкида бўлган турар жойларни сотишдан олинган даромадга солиқ солинмайди.
Кўпчилик Солиқ Кодексининг ушбу “жойи”ни ўқиганини, бироқ тушунмаганини маълум қилишади. Осонроқ тушунтиришга ҳаракат қиламиз.

Солиқ Кодексимизнинг 378-моддаси, 7- қисмида солиқ тўловчиларга хусусий мулк ҳуқуқи асосида тегишли бўлган мол-мулкни сотишдан олинадиган даромадларга солиқ солинмаслиги, бироқ ўттиз олти календарь ойдан кам муддатда солиқ тўловчининг мулкида бўлган турар жойларни сотишдан олинган даромадлар бундан мустасно эканлиги кўрсатилган.

Бундан келиб чиқадики, уй эгаси 36 ойгача, яъни 3 йилгача ўзининг мулкида бўлган турар жойни сотадиган бўлса, даромадидан солиқ тўлайди, 36 ойдан, яъни 3 йилдан кўпроқ мулкида бўлган турар жойни сотишдан олинган даромадга эса солиқ солинмайди.

@Advokat_maslahat
2.1K views04:16
Ochish/sharhlash
2021-06-20 22:37:53 579-савол: 2016 da oqiwga kirib 2020 da bitirganman OTM kontrakt asosida yowim kontraktni vaqtida naqd pulda plastikda oylikdan firmasan perechislenie tolaganmiz kontrakdan 12 % kaytarib tolab beriwadi deyiwgandi soliqga borsaiz wu haqida malumot berolismi prosba
Yowdi ahamiyati bormi bazilar 26 yowgacha bolganlarga tolab beriladi diyapti wu qanchalik togri
Man iwlab yurib oqiganman kuzduzgi waklida 28 yowimda kirib 32 yowimda bitirganman
Bizga tolab beriladimi yoqmi

Жавоб: Солиқ кодексининг 378-моддаси 16-бандига асосан Ўзбекистон Республикаси олий ўқув юртларида таълим олиш учун Ўзбекистон Республикасининг олий ўқув юртларида таълим олишга (ўзининг, йигирма олти ёшга тўлмаган фарзандларининг ёки эрининг (хотинининг) таълим олиши) учун тўлов йўналтириладиган суммалари даромад солиғига тортилмайди, яъни, уларнинг ойлик иш хақларидан 12% миқдорда даромад солиғи олинмайди.

Бундан келиб чиқадики, ўзингиз йигирма олти ёшдан ошган бўлсангиз ҳам иш ҳақингиз ўқиш контракт тўловига қаратилгани учун солиқ солинмаслигини маълум қиламиз.

@Advokat_maslahat
1.9K views19:37
Ochish/sharhlash
2021-06-18 07:50:07 578-савол: Menga instagramdan sobiq yigitim uyatsiz yuzi yopiq rasmlar jonatayapti va mendan pul talab qilyapti agar pul bermasam instagramga bu rasmlarga seni atmetka qilib qoyaman deyapti

Жавоб: Ўзбекистон Республикаси Жиноят Кодексининг 165-моддасида "Товламачилик, яъни жабрланувчи ёки унинг яқин кишиларига зўрлик ишлатиш, мулкка шикаст етказиш ёки уни нобуд қилиш ёхуд жабрланувчи учун сир сақланиши лозим бўлган маълумотларни ошкор қилиш билан қўрқитиб ўзгадан мулкни ёки мулкий ҳуқуқни топширишни, мулкий манфаатлар беришни ёхуд мулкий йўсиндаги ҳаракатлар содир этишни талаб қилиш ёхуд жабрланувчини ўз мулки ёки мулкка бўлган ҳуқуқини беришга мажбур қиладиган шароитга солиб қўйганлик" учун жиноий жавобгарлик белгиланган.

Мазкур ҳолат юзасидан тегишли далилларни тўплаган ҳолда ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларга мурожаат қилишни маслаҳат берамиз.

@Advokat_maslahat
1.8K views04:50
Ochish/sharhlash