Get Mystery Box with random crypto!

Yamakasi

Telegram kanalining logotibi leyamakasi — Yamakasi Y
Telegram kanalining logotibi leyamakasi — Yamakasi
Kanal manzili: @leyamakasi
Toifalar: Siyosat , Faktlar
Til: Oʻzbek tili
Obunachilar: 946
Kanalning ta’rifi

Каналда асосан муаллифнинг тарих ва бошқа ижтимоий-гуманитар фанлар доирасида айни воқеликка боғлиқ таҳлиллари ва фикрлари бериб борилади. Муаллиф қизиққан, фандан бошқа йўналишларда ҳам таҳлиллар ёки фикрлар берилиши мумкин.

Ratings & Reviews

3.33

3 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

0

4 stars

1

3 stars

2

2 stars

0

1 stars

0


Oxirgi xabar

2022-01-14 16:43:52 Озгина статистика, Козоғистондаги тўполонлар негизи ва нимага улар айнан газ конлари ишчилари забастовкаларидан бошлангани тушунарлироқ бўлиши учун.

Тенгиз кони эгалари: 20% — махаллий (хусусийлаштирилган) КазМунайГаз, 80% — Chevron (АҚШ), ExxonMobil (АҚШ), ЛукАрко (Россия);

Кашаган кони: 16.88% — КазМунайГаз, 83.13% — Eni (Италия), ExxonMobil (АҚШ), Shell (Великобритания), Total (Франция), CNPC (Хитой), Inpex (Япония);

Карачаганак кони: 10% — КазМунайГаз, 90% — Eni (Италия), Shell (Великобритания), Chevron (АҚШ), Лукойл (Россия).

Ушбу ракамлардан қатор хулосалар чиқаришимиз мумкин:

«Қозоғистондаги қўзғолон — ташқаридан (Россиядан/АҚШдан/Европадан/Хитойдан) уюштирилган» тезиси маъносини йўқотяпти (намойишлар пайтида АҚШ ва Европа ОАВларидаги "ланж" реакция бунга қўшимча тасдиқ). Чунки «соққа келиб турган» жойда тўполонлар уюштирилмайди. Қозоғистонда эса соққа хаммага — Россияга хам, Европага хам, АҚШга хам, Хитойга хам, қозоқ элитасига хам оқиб келиб турганини кўряпмиз. Фақат қозоқ ахолисига эмас. Шунга хам намойишчиларнинг талабларидан бири — табиий ресурсларнинг национализацияси (махаллийлаштирилиши) эди.

Давлат муассасаларининг (масалан, конларнинг) хусусийлаштирилиши (хатто "ривожланган давлатлар" компаниялари томонидан) — хар доим хам ўша муассаса ишчилари хаёт даражаси ва мехнат шароити яхшиланишига олиб келавермайди. Аксинча, ўша муассаса хизматлари ва махсулотлари нархларини оширади.
2.6K views13:43
Ochish/sharhlash
2022-01-01 10:32:09 ​​Yangi Yil tabrigi:

Har bir inson hayoti davomida nimanidir qidirib yashaydi. Kimdir nima izlayotganini aniq biladi, kimdir esa yõq. Asosiysi, qidirayotgani uning ich-ichida yashiringan, faqat insongagina xos qandaydir tushunarsiz bõshliqni tõldirishini istaydi.

Kimdir bu bõshliqni foniy hayotning zavq-shavqlari bilan tõldirishga urinadi, kimdir ilohiy boqiylikka yuzlanadi, boshqa birov yuksak tuyğularga murojaat qiladi, kimdir ilm-fan ummonidan suv olib, quyadi. Har kimning bu borada, ulkan tanlovsizlik ichra, tanlovlari bor.

Har ne bõlganda ham, xoh yangi yilda, xoh undan keyin keladigan yangi yillarda izlayotganlaringni topishinglar va nazarda tutilgan bõshliqni yopishinglar tilakdoshiman. Yangi Yilingiz qutluğ bõlsin, tanish-u notanishlar.
2.6K views07:32
Ochish/sharhlash
2021-12-11 05:48:10 Tarixni mağlublar ham yozishi mumkin. “Tarix - vaqti-vaqti bilan o’z manfaati uchun ba’zilar tomonidan qisqa vaqtga buzib turiladi” deyish mantiqqa yaqinroq.
1.1K viewsedited  02:48
Ochish/sharhlash
2021-12-11 05:47:08 TARIX G'OLIBLAR TOMONIDAN YOZILADI.

Bugungi kunda (nafaqat bugun) mana shunday asossiz da’voga ko’p duch kelib qolamiz. Akademik tarix bilan professional shug’ullanuvchi odam sifatida aytishim mumkinki, bunday da’vo juda ham kulgili, agar ahmoqona bo’lmasa. Quyida nima uchun bunday ekanligini misollar bilan qisqacha izohlab o’taman.

- 29-may, 1453-yil, Usmoniylar sultoni Sulton Mahmud II tomonidan ham dengizdan, ham quruqlikdan 55 kunlik qamaldan so’ng Konstantinopol bosib olindi va shu bilan ming yildan ortiqroq mavjud bo’lib kelgan Vizantiya Imperiyasiga yakun yasaldi. Vizantiyaning qulashi bilan G’arbga qaytishga majbur bo’lgan Yevropaliklar Usmoniylarning o’taketgan vahshiy va yovuz ekanliklari haqida faqat bir tomonlama ko’plab ma’lumotlar tarqatib, yozib qoldiradilar. Bu qo’lyozmalar bir necha asr davomida Yevropada Usmoniylar va musulmon dunyosiga nisbatan nafrat va qo’rquvga sababchi bo’lgan.

- Ko’plab tarixchilar tomonidan “Tarixning otasi” deb nisbat beriluvchi Fukidid asli afinalik bo’lgan. Peloponnes Urushi davomida Afina tomonida turib jang qilgan. Urushda Spartaliklar qo’li baland keladi va u 20 yil davomida quvg’inda yashagan, lekin biz bugun tarixdagi bu mashhur konflikt haqida aynan Fukidid tomonidan yozib qoldirilgan asar orqali bilamiz.

- Yaqinroq tarixga qaytamiz. Sovuq Urush davrining eng uzoq davom etgan qurolli to’qnashuvlaridan biri - bu, shubhasiz, AQSh va Vietnam o’rtasida bo’lib o’tgan. Sir emaski, bu urushda AQSh mag’lubiyatga uchragan yoki kamida aniq g’alaba qozona olmagan, lekin Vietnam urushi haqidagi eng asosiy hujjatlar va tadqiqotlar aynan Qo’shma Shtatlardan topiladi.

History is written by victors” - “Tarix g’oliblar tomonidan yoziladi” iborasini ilk marotaba Cherchil tomonidan aytilgan deb tahmin qilinadi. Ba’zilar esa bu gap Nyurenberg sudidagi nutqi davomida fashistlar tiziming asosiy arxitektorlaridan biri Xerman Go’ring tomonidan aytilgan deb hisoblaydilar. O’shanda Go'ring: “Der Sieger wird immer der Richter und der Besiegte stets der Angeklagte sein” ya’ni, “G’olib doim sudya, mag’lub esa aybdor bo’ladi”, degan edi.

Xo’sh, aslida ham tarix juda ko’pchilik o’ylaganidek g’oliblar qo’lida ming tusda tovlanuvchi, faqat hukmron tabaqa manfaatlariga xizmat qiluvchi beqaror ovunchoqmi yoki vaqt sinovida toblangan, o’zgarmas va mustahkam haqiqat?

Birinchidan, tarix toshga o’yib yozib qo’yilgan absolyut haqiqatdan iborat emas. Ha, u o’zgaruvchan. Har safar yangi fakt va ma’lumot topilishi bilan unga turli o’zgartirishlar kiritib borilaveradi. Shu orqali u oydinlashib, to’lishib va tabiiyki, o’zgarib boraveradi.

Ikkinchidan, biror individual shaxsning, yoki siyosiy rejimning tarixni o’z manfaatiga moslab talqin etishi bu shunchaki vaqtincha ro’y beradigan jarayon. Tarix silsilasi ichida bu jarayon bir marotaba chaqmoq chaqqanchalik vaqtni olmaydi. Asl tarix akademik izlanishlar sabab yuzaga chiqib qolaveradi.

Tarixni buzib talqin etish totalitar tizimlarga xos fenomen. Tarixning o’zgargan shaklini tadbiq etish bu mavjud barcha tarixiy haqiqatlarga va ong erkinligiga qarshi ochilgan urush. Siz tarix ustidan ma’lum bir vaqt davomida g’alaba qozonishingiz mumkin, lekin bu sizning bu xatti-harakatlaringizni kelajakda hech kim so’roqqa tutmaydi degani emas.

Endi yuqoridagi iqtibosga qaytsak, Gõring va Cherchildan avval aynan shu ma’nodagi gaplar fransuz, ispan va lotin tillarida mavjud bo’lgan. Bu ko’proq O’rta Asrlarda tarix kitoblari faqat yaxshi boylik va bilimga ega bo’lgan kam sonli savodli insonlar - ruhoniylar tomonidan yozib qoldirilgani bilan bog’liq bo’lishi mumkin.

Tarixni akademik jihatdan (xavaskor emas) chuqurroq o’rganadigan inson bu iqtibos ko’p ham asosli emasligini tushunib olaveradi. Yuqoridagi misollar esa ko’pchilikda hamon saqlanib qolayotgan tarixiy obyektivlik, tarixning mutlaq ekanligi haqidagi stereotiplarning o’rinsiz ekanligini ko’rsatib berishi mumkin.

Agar siz tarix faqat g’oliblar tomonidan buzib talqin etiladi deb hisoblasangiz, o’ylab ko’ring: Yuqoridagi 3 ta misolda ham, Tarix mag’lublar tomonidan yozilgan.
1.2K viewsedited  02:47
Ochish/sharhlash
2021-12-03 14:38:09 Ҳар бир инсонга жуда зарур, аммо мактабда ўқитилмайдиган илм бор - мантиқ.

Грамматиканинг тилга муносабати мантиқнинг ақлга муносабати кабидир. Тўғри сўзлаш, тўғри ёзиш грамматиканинг муайян меъёрлари асосида бўлади. Ақлнинг тўғри ишлаши ҳам мантиқнинг маълум бир қоидалари асосида кечади. Тўғри ёзолмайдиганларни саводсиз дейдилар. Китобларда имловий хатоларга йўл қўйилса, хатто огоҳлантириш берадиган давлат ташкилотлари бор. Мактабларда грамматика саводлиликнинг муҳим шарти сифатида ўқитилади.

Аммо таълимда мантиққа грамматикага берилган даражадаги эътиборни кўрмаймиз. Жамиятнинг, зиёлиларнинг ҳам мантиққа муносабати ҳаминқадар. Мантиқ саводлилик белгиси сифатида кўрилмайди. Ваҳоланки, мантиқнинг ҳаётий аҳамияти, ҳам назарияда, ҳам амалиётда грамматиканикидан кўп бўлса кўпки, оз эмас. Тўғри фикрлаш, аргументларни тўғри шакллантириш, эшитгани, ўқигани маълумотларни текшириш, шарлатанларнинг тузоғига осон тушмаслик, танқидий ва изчил фикрлаш қобилияти мантиқсиз бўлмайди.

Мактабда ўрганилган грамматика муайян тил доирасида хизмат қилади (ўзбек тили грамматикасини инглиз тилига татбиқ қилолмайсиз), аммо мантиқ универсал "тил"дир. Инглиз тилида ёзилган мантиқ дарслигини ўзбекчага ўгириб фойдаланиш мумкин. Инсон қаерда бўлмасин, қайси тилда сўзлашмасин, қайси тилда маълумот олмасин мантиқ ҳамма жойда асқатади.

Менга қолса ўрта мактабларда мантиқ ва фалсафа ўқитилиши керак дердим. Аммо бизнинг шароитда фалсафани мафкура ва маънавият дарсига айлантириб қўйишади. Лекин, жуда бўлмаганда, ўқув предмети сифатида мантиқни киритиш мумкин. Шундоғам тузум ўзгариши билан аҳамияти йўқолиб қоладиган тайинсиз ўқув предметлари кўп. Шуларга ҳам маблағ сарфланмоқда.

Muallif: https://khyuldoshev.wordpress.com/about/
1.1K views11:38
Ochish/sharhlash
2021-11-26 16:49:44 R .E. Xaynlayn qalamiga mansub, vaqt bõylab sayohat haqidagi, 'Tovuq va Tuxum' paradoksiga javob izlab kõruvchi ushbu kichik hikoyani birinchi marta õqiganimda (tahminan 7 yilcha avval) kaskam qisib qolgan. Avval umuman uchratmagan syujet dinamikasiga ega edi. Shuni õzbekchaga õgirishga urinib kõrdim.

Hikoyani voyaga yetmaganlar õqishi tavsiya qilinmaydi. 21+ desa ham bõladi. Sõkish sõzlar ishlatilgan. Ma'naviyat va Mentalitet rejimlarini õchirib õqish tavsiya qilinadi.

Ingliz tilidagisiga havola: https://gist.github.com/defunkt/759182/ad44c6135d168ae54503a281bb7e1a24c6c2ea0c

P.S. Hikoya asosida 2014-yilda 'Predestination' (IMDB reytingi 7.5) nomli film ham suratga olingan. Film hikoyadan ham õtib tushgan deb ayta olaman bemalol.

Film uchun havola: https://t.me/enmov/64
1.7K viewsedited  13:49
Ochish/sharhlash
2021-11-14 14:40:29 2-3 yil avval qiziq kichik bir hikoyani õqib qolgandim. Bekorchilikda shuni tarjima qilishga urinib kõrdim.

Hikoya tabiati falsafiy. Unda koinotdagi turli mavjudotlar õz mavjudliklarining ma'nosini bilish uchun uzoq millenialar avval koinotdagi õta ilğor sivilizatsiya qurib, qoldirib ketgan qurilmaning oldiga javob izlab borishadi, chunki qurilma borliqning barcha jumboqlariga javoblarni bilar edi.

Hikoyaning ingliz tilidagi original variantini ushbu havolada õqish mumkin: https://www.gutenberg.org/files/33854/33854-h/33854-h.htm
2.9K views11:40
Ochish/sharhlash
2021-10-24 09:43:32 ​​2/2

Шунинг учун ҳаётни тўлақонли яшаш у тортиқ қиладиган тажрибаларни борича қабул қилиш, хиссиёт оламининг ҳар бир сатҳлари - умид ва умидсизлик, оғриқ ва завқ, қайғу ва шодлик, муҳаббат ва нафратга шўнғиб кўришни англатади. Полнинг ҳам Арракисга келган даври айнан шундай абсурд ва умидсизлик кесишган нуқта саналади.

Галактик империя ҳам, бошқа барча империяларда бўлгани каби, аристократ оилалар ўртасидаги душманлик ва фитналарни қамраб олган. Шундай уруш туфайли отаси ўлдирилган, бутун бошли ҳокимиятдан айрилган Пол ўлик Арракиснинг чўлларида онаси билан душман қувғинида қолади.

Айнан шу саргардонлик саҳналари Пол чўлнинг ўзи ўйлаганидек эмаслиги, унда улкан ва даҳшатли қуртлардан ташқари кичик сутэмизувчи ҳайвонлар борлигини кашф қилади. У Муадъдиб деб номланган, Арракис сайёрасининг рамзи бўлган, кенгуру-сичқон чўл муҳитига мослашиб, катта қулоқлари орқали тонгги намликни сувга айлантириб ичишини кўради.

Бу саҳнанинг рамзий маъноси бизнингча шундай: ҳаёт биз учун ташқаридан қараганда маъносиз (абсурд) бўлиб кўрингани билан, уни ичидан туриб, сезгилар орқали тўлиғича бошдан ўтказиш қандайдир маъно ва мазмун касб этишини англатади.

“Агар ҳаёт қандайдир мазмун касб этса, биз тортадиган азоблар ҳам маънога эга бўлса керак.”

Виктор Франкл

Бундан ташқари, Арракиснинг ўзига ҳос экологияси биологик ҳаёт учун энг кам имкон бор жойда ҳам ўз-ўзини сақлаб қола олиш хусусиятини кўрсатиб берган. Фильмни кўриш жараёнида бу саҳнанинг моҳирона очиб берилганини кўриб, ҳайратланмасдан бошқа илож йўқ.

Демак, ҳам рамзий, ҳам табиий маънода ҳаёт фақатгина ўлимни тақазо қиладиган абсурд, негизи мазмунсизлик ва умидсизлик бўлган, хулосага қаратилган жараён эмас, балки шунчаки тажрибадан ўтказиб кўрганда юзага чиқадиган; жараённинг ўзидан завқланишни билиш керак бўлган; ҳар доим умид бор эканлиги ва буни пайқаш учун кузатувчанлик, сезгирлик зарур бўлган жараёндир.

Пол буни англаб етган ондан бошлаб, ўзининг ҳаёти абсурд, синоатга тўлган, йўқотиш ва азобдан иборат эмас, балки синоат деб ўйлаганлари ўзи амалга ошириши керак бўлган бурч ва зарурият эканлиги, айнан шунинг ўзи умид берувчи манба эканлиги намоён бўлади.

. . .

Энди эса фильм аллегорияси ва аллюзиясига бироз назар ташласак. Аллегорик кўринишда, фильм колониализм ва саноатлашишни танқидга олиб, экологияга алоҳида урғу беради.

Фильмнинг атроф-муҳитга берган урғуси Полнинг Арракисдаги ўсимлик ва жонзотлар дунёсини, айниқса туб аҳолининг табиат билан ўзаро қандай уйғун яшашини чуқур ўрганиши орқали кўрсатиб берган. Сайёрадаги Муадъдиб ҳаёти қисқа лавҳалар орқали тасвирлансада, экология мавзусини яққол изоҳлаб бера олган.

Хорканнонен ва Артрейдес уйлари ўз сайёраларини ташлаб, Арракисга ушбу сайёрадаги ресурсларни талаш учунгина келиши, XV асрдаги Американинг эгалланишига ёки манфаатдор давлатларнинг Яқин Шарққа нефт учунгина келишганига қиёслаш мумкин.

Бу даврлардаги ресурслар учун кураш ўзаро уруш ва фитналарга ўтиб кетилгани фильмда ҳам мос равишда ифода топган. Қўшимча қилиб, туб аҳоли - фременларнинг босқинчиларга бўлган муносабатини ва Масиҳ сиймосидаги етакловчи инсоннинг (Пол) келишига ишончларини диний ва мифологик башоратларга қиёслаш мумкин.

Иброҳимий динлар таъсирида вужудга келган бу аллюзия - фременларнинг башорат қилинган халоскорни кутишлари, ташқи душманга қарши курашда унинг ортидан эргашишлари фильм сўнггисидаги лавҳаларда кўриниш бераётган эди.

Шундай қилиб, фильмнинг биринчи қисми буюк интиҳонинг ибтидоси сифатида якунига етади.
Улкан кўламли эпик "Дюна” артхауси, шубҳасиз, кинотеатрда кўрилиши шарт бўлган фильм саналади.

Шахсий рейтинг:
@leyamakasi: 8.5/10
@UzIMDb: 9.5/10
2.1K views06:43
Ochish/sharhlash
2021-10-24 09:43:32 ​​Дюна (Dune)

Куни кеча @leyamakasi канали админи билан Dune фильмини iMax’да кўришга муваффақ бўлдик. Қуйида ўз таассурот ва таҳлилларимиз билан ўртоқлашамиз.

Дени Вильневнинг жуда узоқ кутилган фильми ва ниҳоят экран юзини кўрди. Фрэнк Гербертнинг “суратга тушириб бўлмайдиган” асари асосида ишланган барча фильмлар омадсизликка учрашга маҳкум қилингандай эди. Вильневнинг фильми нимаси билан ажраб туради? Қуйида шу ҳақда таҳлил олиб борамиз.

Режиссёр ўз каръераси давомида турфа хил жанрдаги шедеврлар яратиши билан бирга, ушбу фильмларни “Дюна” фильмини суратга олиш учун пойдевор қилиб ишлатганини; сўнгги икки фильм - “Тиғ устида югурувчи 2049” (2017) ва “Ташриф” (2016) илмий-тўқималарини эса айнан “Дюна” учун яратганини айтиб ўтган эди.

Буюк композитор Ханс Зиммер эса “Дюна” фильмини яратиш учун, азалий ҳамкори - Кристофер Ноланнинг “Ақида” (2020) фильмидан бош тортган эди. Фильм учун танланган актерлар гуруҳи ҳам, асардаги қаҳрамонлар образига тўлиғича мос келган.

Қисқа қилиб айтганда, режиссура, композиция, ижро, кинемотография, ва визуал эффектлар шу даражада мукаммалки, бу ҳақда ортиқча сўз олиб бориш ҳам шарт эмас. Энди эътиборни кино адаптациядаги сюжетга қаратсак.

Ахтунг, СПОЙЛЕРЛАР!

Фильмда Арракис сайёрасидаги туб аҳоли - Фременларни Хорканнонен ва Император бошқарувидан озод қилишга интилаётган, ўзи ҳақидаги башоратларни амалга ошириши кутилаётган Масиҳона қаҳрамон Полнинг нима қилиш кераклигини билолмай, ўз тақдири томон кўр-кўрона ҳаракатланаётгани олиб чиқилади.

Полнинг отаси Летонинг "Буюк инсон бошқарувга интилмайди, бу унинг елкасидаги бурч ҳисобланади. Агар ушбу чақирувга жавобинг йўқ бўлган тақдирда ҳам, сен менинг ўғлимлигингча қоласан", иқтибоси эса Атрейдеслар уйининг бошқарув усули ва принципиал қадриятларини тўлиқ очиб беради.

Ўзининг тақдири буюк ишларни амалга ошириш эканлигини тобора чуқурроқ тушуниб бораётган Пол ўзи ҳақидаги башоратдаги етакчи бўлиб етишиш учун отасининг юқоридаги сўзларига амал қилишни бошлайди. Квисатц Хадерахга айланиш йўлида ўз тушларига эргашаётган қаҳрамон якунда ҳаёт жумбоқларини ечиш ўрнига борлиқни қандай бўлса қабул қилишни бошлайди.

. . .

"Ҳаётнинг сир-синоатлари ечиладиган жумбоқлар эмас, балки тажрибадан ўтказиш керак бўлган воқеъликдир."

Франк Герберт

Ушбу иқтибос жуда кўплаб одамларнинг ич-ичларида сўниб ётган вулқонларни отилишга ундовчи, ҳаёлларимизни банд қилган ва лекин ҳозиргача тўлиқ ечимни топмаган жумбоқларни четга суриб, ҳаётни борича, сезгиларимиз орқали бошдан кечиришга даъватдек эшитилади.

Ростдан ҳам шундай эмасми? Ўзига ҳаёт маъносини топишдек улкан вазифани юклаб олиш одатда инсонни бахтсиз қилади ва ҳаётни тўлақонли яшашдан тийиб, унинг завқ берадиган томонларини кашф этишга ҳалақит беради. Ёки шунчаки ноаниқликни ёқтирмайдиган инсоний қизиқувчанлик баъзида боши берк, қоронғи ва тор кўчаларга кириб қолишимизга сабаб бўлади. Фильм протагонисти Полнинг ҳаёти ҳам мана шундай ечилиши кутилаётган синоатларга тўла.

Пол бошқариши кутилаётган Арракис сайёраси фақат чўлдан иборат бўлсада, коинотдаги энг муҳим ресурснинг биттаю битта манбаси. Ўз тушларида фремен қиз Чанини доимий кўраётган, буюк лекин таҳликали келажакка етаклаётган жумбоқларни ечолмай турган вақтда Бене Гесерит сектаси коҳинининг Полни синовдан ўтказиши унинг ҳаётидаги жумбоқларни яна ҳам мураккаблаштириб юборади.

Шу ерда экзистенциал фалсафа отаси Сорен Киркегарддан бир иқтибос ёдга келади: "Ҳаёт ечилиши керак бўлган жумбоқ эмас, балки тажриба қилиб кўриш керак бўлган воқеъликдир.

Киркегард ҳаётнинг абсурд экани, маъносизлик азоби ва умидсизлик қандай бўлишини яхши англаган авангард файласуфлардан бўлган. Лекин шунга қарамай, ҳаёт ўз ичида оз бўлса ҳам бахтли, тажрибадан ўтказиб кўрганда инсонга тириклик хиссини берадиган ва энг муҳими умид бағишлайдиган лаҳзаларни қамраб олишини рад этмаган.

У абсурднинг умидсизлик гирдобида қолиб кетиш ўрнига ундан баландроқ бўлишни, унинг устидан қаҳ-қаҳ отиб кулиш кераклигини айтади.

1/2
1.3K views06:43
Ochish/sharhlash
2021-08-31 04:51:18 ​​Read'n'Rollдан янги танлов

Танловда 2 та совға бўлади ва ҳар бир совға ичида қуйидагилар бор:

1. Bernard Shawнинг Three Plays for Puritans ёки Unpleasant Plays пьесалар тўплами (китоблар янги эмас, ишлатилган)
2. Van Gogh асарлари бн 5 та bookmark
3. Amsterdamдан келтирилган магнит
4. Германиядан келтирилган ширинликлар

Ғолиб қачон ва қандай қилиб аниқланади:

- шархларга 21.09.2021 соат 22:00 дан кейин рақамлар берилади;
- random орқали 22.09.2021 да аниқланади
(Танлов тугагандан сўнг ғолиблар ботга исм-шарфлари, манзиллари ва телефон рақамларини ёзиб қолдиришлари керак. Бу маълумотлар танловдан сўнг, албатта, ўчириб юборилади)

Шартлар:

- 21.09.2021 соат 22:00 гача ушбу пост остида оҳирги ўқиган китобингиз Сизга нега ёққани/ёқмаганини максимум 2-3 (қисқа) гапда ёзиб қолдириш;

- ёки оҳирги ўқиган китобингиздан энг ёқтирган бир иқтибосингизни ёзиш;

- ҳар бир қатнашчи ўз имкониятларини ошириш учун ҳам китобни ёқтир(ма)ганлигининг сабабини, ҳам китобдан ёқтирган иқтибосини шарх қилиб қолдириши мумкин, яъни иккита шарх. Ҳар бир шархга алоҳида рақам берилади;

- Read'n'Roll каналига 3 та яқинингизни/дўстингизни/танишингизни таклиф қилиш (қўшиш) ва кимларни (username ёки исм) қўшганингизни @readnrollcontact_bot га 21.09.2021 соат 22:00 гача жўнатиш. Бу вақтдан кечроқ қолдирилган смслар ҳисобга олинмайди.

Танловда кўпчилигингиз қатнашасиз деган умиддаман!
Барчага омад!

p.s. орангизда яхши инсонлар бўлса, бу постни дўстларига ҳам улашиб юборади)

@readnroll
1.9K views01:51
Ochish/sharhlash